VRAČARSKE RAZGLEDNICE, DEO PRVI

Podelite sa prijateljima!
  • 152
    Shares

VRAČARSKE RAZGLEDNICE, DEO PRVI

Zgužvanih i raštrkanih misli, pometenih do same ivice trpljenja, fizički, na putu ka bolnici u kojoj leži otac, mentalno, negde izmedju tačke na koju sam se uputila i gomile predstojećih obaveza, jedva da primećujem čak i sunce koje se nekim čudom razgalamilo i redovan jesenji dan učinilo gotovo letnjim. Obično se na prvi jutarnji pogled zaljubim u ovakve miholjske incidente, trudeći se da ih od prvog momenta do njihovog zalaska udišem i upijem u sebe kako bi me čuvali i grejali sve do proleća, ne znam šta mi je danas… Koračam tako zapričana i neznatno posvađana sa melanholijom i nemogućnošću da uhvatim čistu i ozdravljujuću frekvenciju današnjeg dana. Vrtim ono dugmence sa strane i levo i desno, zastajem i usluškujem, malo pomerim antenu, ali, neprestano se javljaju neki šumovi na vezi… Pomirivši  se da neke senke, jednostavno, treba pustiti da prođu, pređoh na sunčanu stranu ulice i umalo se ne sudarih sa NJIM!!!!

Stajem u mestu, gledam ga u neverici, nepomično, nekoliko dugih sekundi… Smejem se široko dok po torbi jurim telefon da ga fotografišem i ušuškam u album važnih momenata u životu, zauvek.

    A on, blistav i nepomičan, svestan da sam se zaljubila na prvi pogled, ćuti i govori u isto vreme… Nije baš mlad, prešao je dug put, vidi se, ali, biće da nije badava arčio delove svog istetoviranog tela, na  ne baš kratkim stazama koje je gazio. Momak sa pričom, zvezda mog umalo sasvim običnog i neupamtljivog dana izgleda ovako:

I ovako, uz izvinjenje za moju fotografsku neukost, nedostojnu Njegove Živopisnosti:

Pitam se čiji je, čija je ruka, kojim povodom i sa kojom idejom ispisala poruke po njemu. Stoji tu, uz sam kut Čuburskog parka, kao čudo, kao opomena, kao spušten među nas iz neke druge dimenzije. Onaj ko ga je ispisao nije ni pokušao da ga stilizuje, da ga ušminka i umekša, da ga iskoristi za bilo kakav vid promocije ičega osim istine, u koju je, kako i sam reče, teško poverovati. I meni je teško da poverujem u sirovu i surovu lepotu i smislenost onoga što vidim. U trenutku me podseti na sve učestalije prizore ljudi koji odsutno idu ulicama, govore sami i sobom , izgovarajući neke samo njima istinite i proročanske rečenice. Mi, „normalni“, koji sa sobom pričamo sve ređe, a i tada u sebi, toliko tiho da sami sebe jedva možemo čuti, zaobilazimo ih i sažaljevamo, zahvalni što još uvek, pored svega što preživljavamo, nismo dospeli u njihov stadijum. Desilo mi se  nedavno da se, čuvši jednog od njih, koji svoje performanse  relativno redovno drži Golsvordijevom ulicom, ipak zapitah ko je tu normalan…

    Koliko nas je danas zastalo i pažljivo pročitalo poruke, pitam se i dalje pokušavajući da u tri dimenzije zamislim mrežu puteva kojima je pronosio duboko filozofsku poruku da niko nije ono što jeste.

„Tvoja takvoća je uzrok moje ovakvosti“, moj apsolutni favorit, jednostavan i jasan, bez prostora za potpitanja. No, stvar je lične slobode i svesnosti kakvu ćemo ovakvost izabrati kako odgovor na nečiju takvoću…

Ponovo osećam sunce na svojim ramenima, srećna što živim svoje putovanje, zahvalna za sve stvari, bića i pojave na tom putu, zahvalna za običnog naherenog četvorotočkaša koji me vratio na frkvenciju sopstvenog srca i iz stanja robota prebacio u stanje čoveka.

Priđoh mu sa druge strane, radoznala da vidim šta me tamo čeka,  a ono, desna strana potpuno bela, neupadljiva i „strejt“… Svatih da sam mogla proći drugom stranom ulice i da ništa, ali ništa od prethodnog ne bih videla, još jedan prilog činjenici da je ugao posmatranja i strana kojom idemo stvar izbora. Na svoju sreću i ovog jutra sam, po navici, po karakteru ili sreći, izabrala onu levu, sunčanu, onu koja kuca… Ipak, na desnoj, naupadljivoj i običnoj, primetih natpis UMETNOMOBIL:

Osnažena i nasmejana, nastavljam dalje svojim, a tebi, majstore, srećan tvoj  put… Drži se i ostaj mi zdravo, srešćemo se valjda još nekad, tek da se setimo da nas ima i normalnih u ovom nenormalnom svetu, ili je to samo naš ugao gledanja….

[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *