DNEVNA DOZA SNOVA U KOFERU

Podelite sa prijateljima!
  • 52
    Shares

DNEVNA DOZA “SNOVA U KOFERU” by A. Momčilović

U današnje vreme, san svakog od nas je da bude nezavisan. Da bismo to postigli, mi učimo kako da stvari uradimo sami, bez tuđe pomoći (osim ako izuzmemo internet, naseg velikog Učitelja I Gurua sadašnjice). Evo samo nekoliko primera koji to i potvrdjuju. Ako imate koliko toliko interesovanja za pripremanje hrane, uz pomoc dobro i jasno napisanih recepata i/ili kratkih kurseva na youtube-u, vrlo uspešno i relativno brzo mozete da naučite kako da pripremite maštovitu gurmansku večeru za prijatelje koja bi, bez preterivanja, mogla da se nađe na meniju nekog od IN restorana u vašem gradu. Ili, ukoliko niste bas jedan od onih nesrečnih slučajeva da imate , kako bi moja baka rekla, “dve leve ruke”, možete da se osposobite za poslove koji se svrstavaju u kategoriju DIY – u prevodu “sam svoj majstor“ – od molersko-farbarsko-keramicarskih radova, preko tapetarskih veština, do “dizajniranja” kuhinje koju ste sa oduševljenjem i samouverenošcu poručili iz nekog od velikoprodajnih outlet-a namestaja. Jest da čete morati da se izborite sa gomilom dasaka, dasčica, srafova i tiplova, ali Bože moj, tu je uputstvo, a i Google, da pomogne ukoliko bude « stani pani ». Za one koji bolje barataju iglom, koncem i makazama, kurs šivenja može da otvori novo poglavnje u životu. O popravljanju kola bih mogla da ispišem stranice i stranice teksta – za jednog PRAVOG muškarca gotovo je ponižavajuće da ne zna kako da se izbori sa svojim voljenim « cetvorotočkašem ». U pomoc, eventualno mogu da mu priskoče komsija ili najbolji prijatelj, sa dodatnim savetom, i ponudom za kafu i rakiju pošto problem bude rešen. Kod mene je uvek izmamljivao široki osmeh sledeći prizor – iz ptičije perspektive, sto ce reći, od gore, sa terase, vidiš samo glave, « zaronjenje » ispod haube, u motor, cuješ zveckanje gedora svih veličina koje se u žustrom ritmu vade ili vraćaju u kutiju sa alatom, šrafovi i ruke energično se brišu krpama (najčešće napravljenim od nekadašnjih majica-tregeruša), zamazanim i pocrnelim od automobilskog ulja, i čuješ gomilu psovki, koja je dovoljna komunikacija u rešavanju « velikog problema ». Mogla bih ovako unedogled da nabrajam, šta sve u životu možemo da naučimo da uradimo sami, kako bismo postali sto samostalniji, nezavisniji, uspešniji i srečniji (poznato je da je ljudski ego jedna jako čudna i u velikoj meri neobjasnjiva kategorija). Medjutim, postoji nešto što bi se rečnikom slenga reklo « catch 22 » . Kako naučiti putovati svetom i postati putnik a ne samo običan turista? Kako naučiti putovati hrabro, samourvereno, znalački i sa ljubavlju? Za to je potrebno mnogo više od onoga što piše u bezbrojnim tutorijalima, pregledima i on-line uputstvima za snalaženje na novim turističkim destinacijama. šlozićete se sa mnom, da se na netu mogu pronaći gomile blogova o putovanju, u kojima ljudi, koji popularno i sa ponosom sebe nazivaju “blogerima” (ranije su to bili putopisci), ispisuju redove i redove teksta o svojim iskustvima, utiscima i zapazanjima sa mesta koja su posetili. Takvi tekstovi mogu biti propraćeni I korisnim informacijama o tome šta-gde-kako kada se nađete u nepoznatom gradu. Ili kako primeniti parolu “ snđji se” kada stvari krenu da se dešavaju kako ne bi trebalo.

Ova rubrika ili bolje popularno rečeno BLOG  koji smo nazvali Ljubav, znanje  i putovanje ce biti još jedan divan, koristan i praktičan način komunikacije između vas, dragi nasi nekadašnji, sadašnji i budući klijenti, i vašeg lojalnog TRAVELIX tima. Pišite nam o svojim putovanjima, nezaboravnim avanturama, zgodama i nezgodama, koje možete da upotpunite fotografijama i gif-ovima koji ce vas podsećati na proživljene trenutke. Pitajte, komentarišite i šaljite sugestije. Putovanja su mnogo više emotivna nego fizička aktivnost. Ona moraju da se lično osete, dožive i prožive, da bi prerasla u iskustvo i postala najlepši deo naših sećanja.

Šta su drugi rekli o ovome

“Putujemo zato što su udaljenost i raznolikost tajni osveživači kreativnosti. Kada stignemo kući, kuća je i dalje ta ista. Ali nešto unutar našeg uma se promenilo i to sve drugo menja”. (Johan Lehrer, 1981, američki novinar i bloger)

“Molim Vas, budite putnik a ne turista! Probajte nove stvari, upoznajte nove ljude I gledajte ono ispred Vas. To je ključ za razumevanje sveta u kome živimo”. (Andrew Zimern, 1961)

“Putovanje je kao ljubav, najviše zato sto je stanje povećane svesnosti, u kome smo pažljivi, otvoreni, konkretni I spremni da se menjamo. Zato se prava putovanja, kao i prave ljubavi, nikada ne završavaju”. (Pico Iljer, 1957, britanski pisac)

Preporuka autora post-a

Dvevna doza filma

Pod tačkom obavezno, film Whiskey – Tango – Foxtrot, 2016

Rezija: Glenn Ficarra & John Requa

Scenario: Robert Carlock (prema knjizi Kim Barker)

Uloge: Tina Fey, Margot Robbie, Martin Freeman, Christopher Abbottt, Alfred Molina, Billy Bob Thorrnon

U pitanju je ekranizacija memoarske knjige Kim Barker, o njenim reporterskim danima u Avganistanu i Pakistanu, sacinjene uglavnom od anegdota na tragu Altmanovog M.A.S.H.-a. Ono što je vrlo privlačno za gledaoca je i to što je glavna protagonistkinja ne samo preimonovana u Kim Barker,tako da je njen medij umesto novina postao televizija, već je i ceo pakistanski deo priče (koji je inače integralni za knjigu) ispušten i dat samo u naznakama. Tako je i naslov Taliban Shuffle promenjen u akronim WTF izgovoren u vojničkom slengu. Likovi su kompozitni, filmska adaptacija je u duhu knjige u čijoj strukturi su anegdote, opservacije autora kao i humor koji dominira filmom su u velikoj meri očuvani.

Osvežavajuće je i to što se film zapravo daleko manje bavi ratom, bilo konkretnim u Avganistanu, bilo ratom kao takvim, a akcenat se stavlja na lični i karijerni razvoj, na poziciju ratnog reportera i paralelni svet – mehur u kome medijsko osoblje živi u tom svetu. Tu su žurke, alkohol, priče o seksu, prijateljstvu, mentorstvu, kompeticiji, izdaji, samosazrevanju, prostorno-vremenskoj izmestenosti i privremenosti, putovanjima, novim zemljama, narodima i njihovim kulturama. U spoljnem svetu se odigrava mešavina tragedije i apsurda, naša protagonistkinja to vidi i oseća, ponekad manje a ponekad  više od svojih kolega. Iako po pitanju rata ne može baš mnogo da uradi, ipak, sve ovo će u velikoj meri uticati na nju i na donošenje finalne odluke o tome gde i kako da nastavi život. Bez pretenzije da uđe u anale svetske kinematografije, film je ispunjen šjajnim glumačkim, kamermanskim i rediteljskim momentima koji svakako zavređjuju našu pažnju.

(delimično preuzeto sa http://film-na-dan.blogspot.rs/)

[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *